Катарина Радиновић која је дипломирала на Факултету техничких наука, Департман за архитектуру и урбанизам у септембру 2008. године и Филип Наранчић који је тренутно апсолвент Архитектуре, учествовали су на студентском конкурсу на University of North Carolina у САД који су предали крајем децембра 2009. године. Тема конкурса била је пројектовати меморијал ропству у Америци. Конкурс није имао новчану награду, већ је награда учествовање на симпозијуму на поменутом универзитету, публикација и путујућа изложба по универзитетима у САД, и чак излагање радова на матичним факултетима студената који су победили.

Катарина Радиновић и Филип Наранчић су ушли међу 6 најбољих радова на конкурсу, што у ствари представља коначне победнике међу 66 пристиглих радова из читавог света. Сходно томе, позвани су да учествују на поменутом симпозијуму и презентацији рада 8. априла у Цхарлотте, Нортх Царолина.
На следећем линку можете наћи опис конкурса: www.asmcompetition.com

МАНИФЕСТО НА СРПСКОМ-ТЕМА

“Ропство је детерминисало америчку историју и представља темељ на којој је она саграђена. Велика неправда и бол који су нанети афро-американцима представља мрачан период америчке историје, али мора остати упамћен да би се одала пошта људима који су испаштали. Мушкарци и жене који у се борили за своја права да буду равноправни грађани нису имали много начина на који могу да се одупру и избегну страдање. Упркос свему томе, остали су јаки.
Борили су се својим рукама, оружјем, борили су се својом снагом и између осталог борили су се својом музиком. Музика је била начин комуникације, начин да се испољи бес и патња и начин да се не заборави. Музика је оно једино што им није могло бити одузето. Управо из тог разлога је треба славити и представљати као симбол културе која се одржала без обзита на све. С друге стране ланци су симбол ропства и украдене слободе.
Заједно, ова два елемента креирају меморијал који на прави начин говори о америчком ропству. То је урбани слободностојећи елемент. Има површину за седење изнад које се налази конзола на коју су окачени ланци. Људима који стоје или седе испод треба да се побуди осећај да нешто тешко и мрачно виси изнад њих, као велики црни облак изнад њихових глава. Ланце може померити ветар или се могу зањихати руком стварајући на тај начин звук. Тај звук је звук оковане музике. ”