У организацији Центра “Живети усправно” 28. фебруара 2008. године у Мастер центру Новосадског сајма, у склопу пројекта „Препознавање концепта универзалног дизајна и дизајна за све у планирању и изградњи окружења“ одржан је семинар о основама концепта Универзалног дизајна и дизајна за све у планирању и обликовању простора, производа, информација и услуга, под називом ЧОВЕК И ОКРУЖЕЊЕ.
Основни циљ тог семинара био је да се професионалци у области пројектовања, планирања и изградње окружења, производа и услуга, политичари, представници медија и шира друштвена јавност, упуте у основе наведеног концепта. Намера нам је била да на тај начин покренемо системски приступ креирању и стварању окружења које одговара сваком појединцу које га користи, без обзира на његове физичке, интелектуалне, психичке способности и/или године старости.
У оквиру реализације овог пројекта и пратеће истоимене информативне кампање, на српски језик је преведена стручна публикација „Европски концепт приступачности 2003“. Такође, започет је рад на компаративној анализи стандарда приступачности у Републици Србији са стандардима из 13 земаља и локалних региона од стране тима Савеза за приступачне технологије и окружење у Отави, чији се превод и публиковање очекује у току пролећа 2008. године.
Спроведено је и истраживање са представницима/ама институција, струковних организација, студената/киња и научника/ца који раде на пољу урбанистичког планирања и изградње окружења и представника/ица медија у Новом Саду, с циљем, да се испита ниво информисаности и ставови стручне јавности у вези са приступачношћу и концептима универзалног дизајна/ дизајна за све.
Резултати тог испитивања указују на две појаве. Уочена је заинтересованост испитаника/ица за тему приступачности и позитиван став према њој, док је с друге стране уочен недостатак информација и знања о овој области. Ова дистинкција између «речи» и «деловања» наводи на претпоставку, и с обзиром на стање у окружењу, намеће закључак да се пракси недовољно води рачуна о приступачности и да у неким ситуацијама иако постоји намера и жеља, чак и уверење да се поштује приступачност, услед недостатака знања то се не чини. Проблем је утолико сложенији што је свест о томе у (стручној) јавности веома ниска.
Недостатак информација је уочен у свим испитиваним сегментима из области приступачности почев од познавања терминологије, преко познавања стандарда и закона у овој области до практичног познавања саме ситуације и препознавања сегмената приступачности у садашњем окружењу. Евидентно је да не постоје значајне разлике међу групама у познавању и информисању о области приступачности и да је континуирана обука потребна свима. Важно је, међутим, осмислити начин за систематски надзор и праћење дешавања у окружењу и пракси како би се благовремено предупредиле грешке и како би била повећана могућност учења из праксе.
Семинару је присуствовало око 100 учесника/ица, представника/ица покрајинских и градских институција и струковних организација које се баве урбанизмом и изградњом, представника/ица медија и организација које окупљају особе са инвалидитетом или раде са њима из Новог Сада, Сомбора, Суботице, Сремске Митровице и Београда.
Они су имали прилике да се упознају са домаћим и међународним правним документима који уређују област приступачности, о чему би требало водити рачуна у дефинисању и унапређењу стандарда у Србији и шта би требало урадити са историјатом и теоријским оквирима концепта Универзалног дизајна, Дизајна за све и Инклузивног дизајна, начинима и предностима његове примене и евалуације процеса. Представљена је ситуација у Србији и у региону Југоисточне Европе и примери планова града Стокхолма и Барселоне у овој области и економски аспекти стварања окружења дизајнираног за све.
Предавачи на семинару били су:

   Betty Dion – председница Глобалног савеза за приступачне технологије и окружење (Канада);
   професор Jim Sandhu – Удружење истраживача инклузивног дизајна (Велика Британија);
   Silvio Sagramola – Info Handicap, Европски концепт приступачности (Луксембург);
   Дамјан Татић – консултат UNDP за имплементацију Конвенције UN о правима особа са инвалидитетом (Србија);
   Nikos Sakkas – POLIS 21 (Кипар),
   Soren Ginnerup – консултант Савета Европе, Дански институт за истраживања у грађевинарству (Данска),
   Francesc Aragall – Фондација дизајн за све (Шпанија);
   Pete Kercher – амбасадор EIDD-а, Европски дизајн за све;
   Lisa Adams – регионална координаторка за истраживање и мониторинг у Југоисточној Европи, Handicap International (Србија) и
   Миодраг Почуч – координатор програма за приступачност Центра „Живети усправно“ (Србија).

Закључено је да у даљем раду у овој области на свим нивоима треба мати у виду право на слободу кретања, информисања и изражавања које гарантују међународни правни акти, да треба поштовати постојеће домаће прописе и с тим у вези информисати стручну и ширу јавност о њима, радити на стварању локалних мрежа и мреже људи који су учествовали на семинару како би се шириле информације, радити на повећању капацитета организација особа са инвалидитетом на пољу стицања техничког знања, подстаћи израду покрајинског и локалних акционих планова у области инвалидности и приступачности. Учесници/е су изразили потребу за стручним знањем у овој области како би се овај приступ почео концептуално примењивати при самом пројектовању паралелно са радом на прописима, што отвара нови простор за рад, међусекторску и међународну сарадњу.
Семинар је показао да су представници/е институција власти, стручне и академске јавности, медији и корисници/е препознали значај приступачности и универзалног дизајна.
Другог дана скупа, 29. фебруара 2008. године реализована је посета Извршном Већу АП Војводине где је одржана промоција стручне публикације „Европски концепт приступачности 2003 – технички приручник“ која је преведена српски језик и публикована као и конференција за медије. Такође, истог дана на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, са већ поменутим предавачима, одржана је трибина на тему „Могућности и перспективе за стварање приступачног окружења у Србији“.
Пројекат су подржали Мисија OEBS-а у Србији, Сектор за заштиту особа са инвалидитетом Министарства рада и социјалне политике Републике Србије, Покрајински секретаријат за архитектуру, урбанизам и градитељство, Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова, Покрајински секретаријат за привреду, Комисија за демократију Амбасаде САД-а и Фонд за отворено друштво. Партнери на реализацији пројекта су били Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, Јужнобачки управни округ и Новосадско удружење студената са инвалидитетом.

Све информације о активностима у оквиру пројекта можете пронаћи на сајту Центра “Живети усправно” www.czuns.org