Namera nastavnika je da kroz ovaj kurs student: - nauči osnovne pojmove i definicije mehanike kao nauke o silama odnosno, kretanju i deformacijama tela pod dejstvom sila, - razume upotrebu tih pojmova u kontekstu učenja da se problem postavi i da se problem reši, - razvije sposobnost prepoznavanja problema mehanike u smislu identifikacije, formulacije (modela) i mogućeg rešavanja, - koristi kompjuter za numeričko i analitičko rešavanje dinamičkih problema, - upozna osnovne principe inženjerskog rasuđivanja i donošenja odluka.

Posle ovog kursa student treba da je sposoban da: - poveže stečeno znanje sa kursevima mehanike i otpornosti materijala koji slede, kao i da ga primeni u inženjerskim disciplinama koje u svoj alat uključuju mehaniku, - prepoznaje različita kretanja realnih sistema, efekte različitih dejstava (sila i spregova sila), analizira trenje i bilans energije, - primeni stečeno znanje u analizi kretanja konkretnih mehaničkih sistema, tj. da identifikuje, formuliše (idealizuje praktične probleme upotrebom odgovarajućeg matematičkog modela) i reši problem iz oblasti koju pokriva sadržaj koji sledi, - komunicira sa drugim inženjerima i radi u timu, - samostalno vežba, marljivo radi i kreativno razmišlja, - demonstrira razumevanje i veštinu kao i da naučeno upotrebi za dizajn novih rešenja inženjerskih problema.

Objekti proučavanja i njihova osnovna pomeranja. Sila. Moment sile za tačku (i osu) spreg sila. Sistemi sila i spregova sila. Primeri 1-16. Osnovni atributi kretanja tačke. Globalna i lokalna svojstva kretanja krutog tela. Matrični način zadavanja kretanja. Teorema Ojlera. Složeno kretanje tačke. Teorema Koriolisa. Primeri 17-50. Aksiome dinamike. Količina kretanja, moment količine kretanja za izabranu tačku, kinetička energija materijalne tačke i teoreme o njihovim promenama. Osnovne teoreme dinamike sistema. Ekvivalentni sistemi sila. Njutn-Ojlerove jednačine. Keningova teorema. Opšti slučaj kretanja krutog tela. Primeri 51-110. Poasonova teorema. Invarijante sistema sila. Uslovi ravnoteže za jedno i više tela. Primeri 111-130. Primeri uvek počinju od jednostavnijih zadataka a završavaju se sa konkretnim inženjerskim primenama. Na primer kolenasto vratilo motora, kuglični ležaj, univerzalni (Kardanov) zglob, disk na hrapavoj ravni, slobodne, prinudne i prigušene oscilacije sa jednim i dva stepena slobode, dinamički amortizer, dinamičko uravnoteženje rotora, kretanje brodova, vozila i slično. U okviru primera proučavaju se i različiti modeli trenja, elementi teorije sudara: distribucijski model sudara krutog tela, aproksimativni modeli - teorije Hercovog tipa, Njutn Ojlerove jednačine za sudar, bilans energije pri sudaru, Penleveov Paradoks i opterećenje linijskih nosača.

Na predavanjima se koristi deduktivni metod. Selektuju se pojmovi i metode koji se mogu primeniti na rešavanje velikog broja zadataka. Retko se jedan isti zadatak rešava sa više različitih metoda. Preporučeno je aktivno učešće studenata tako da se svaka od lekcija savlada već na času. Na predavanjima se uradi jedan deo primera, preostali se rade na vežbama ali i samostalno kod kuće kroz domaće zadatke. Studenti koji urade domaće zadatke iz svake grupe primera stiču pravo da pređeni deo gradiva polažu tokom semestra i tako polože ceo ili deo praktičnog dela ispita zadatke, odmah pošto je gradivo iz oblasti pređeno. Pored redovnih, održavaju se i predispitne konsultacije kao računarske vežbe i to sa neposrednom pripremom za proveru razumevanja pređenog dela gradiva, kompjuterskim animacijama, i internet vodičem. Praktični deo - zadaci položeni tokom semestra važe samo u prvom narednom ispitnom roku. Na usmeni deo pozivaju se samo studenti koji su položili praktični deo.