Namera nastavnika je da kroz ovaj kurs student:- nauči fundamentalne principe i metode rešavanja problema u mehanici,- razume upotrebu tih principa u kontekstu učenja da se problem postavi i da se problem reši,- razvije sposobnost prepoznavanja problema mehanike u smislu identifikacije, formulacije (modela) i mogućeg rešavanja,- razvija veštinu rešavanja problema za različite modele konkretnih mehaničkih sistema,- koristi kompjuter za numeričko i analitičko rešavanje dinamičkih problema

Posle ovog kursa student treba da je sposoban da:- poveže stečeno znanje sa kursevima mehanike i otpornosti materijala koji slede, kao i da ga primeni u inženjerskim disciplinama koje u svoj alat uključuju mehaniku,- primeni stečeno znanje u analizi kretanja konkretnih mehaničkih sistema, tj. da identifikuje, formuliše (idealizuje praktične probleme upotrebom odgovarajućeg matematičkog modela) i reši problem iz oblasti koju pokriva sadržaj koji sledi, sa posebnim osvrtom na preferencijalni metod za konkretan problem o kome je reč, - samostalno koristi računarski alat u rešavanju problema, - samostalno proširuje svoje znanje mehanike, - samostalno vežba, marljivo radi i kreativno razmišlja,- demonstrira razumevanje i veštinu kao i da naučeno upotrebi za dizajn novih rešenja inženjerskih problema.

Opšta razmatranja kinematike sistema: veze (klasifikacija), stvarna, moguća i virtualna pomeranja, sinhrono variranje po Lagranžu, Žurdenu i Gausu. Metod Lagranževih množitelja. Lagranževe jednačine prve vrste. Opšta jednačina dinamike - Lagranž-Dalamberov diferencijalni varijacioni princip. Principi Žurdena i Gausa. Opšta jednačina statike. Primeri 1-30. Generalisane koordinate i brzine. Opšta jednačina dinamike u generalisanim koordinatama. Lagranževe jednačine druge vrste za holonomne i neholonomne sisteme. Hamiltonove kanonske jednačine. Kejnove jednačine. Integralni varijacioni princip Hamiltona. Oblik Lagranževe funkcije za konkretne mehaničke sisteme i odgovarajući uslovi za stacionarnost dejstva. Direktne metode zasnovane na Hamiltonovom principu. Primeri 31-80. Primeri uvek počinju od jednostavnijih zadataka a završavaju se sa konkretnim inženjerskim primenama: kretanje automobila, roboti sa fleksibilnim segmentima, oscilovanje greda i ramova itd. Posebno kroz primere se provlače rezultati objavljni na medjunarodnim konferencijama iz robotike.

I u ovom kursu se preporučuje aktivno učešće studenata tako da se svaka od lekcija savlada već na času. Ovde se više različitih metoda koristi za formiranje diferencijalnih jednačina kretanja (DJK) jednog te istog mehaničkog sistema. Jednačine kretanja se rešavaju i numerički i metodama analitičke aproksimacije. Na predavanjima se uradi jedan deo primera, preostali se rade na vežbama ali i samostalno kod kuće kroz domaće zadatke. Studenti koji urade domaće zadatke iz svake grupe primera stiču pravo da predjeni deo gradiva polažu tokom semestra i tako polože ceo ili deo praktičnog dela završnog ispita odmah pošto su ga savladali, i to pre kraja semestra. Pored redovnih održavaju se i predispitne konsultacije kao računarske vežbe i to sa neposrednom pripremom za proveru razumevanja predjenog dela gradiva, kompjuterskim animacijama, i internet vodičem. Praktični deo ispita sastoji se od dva zadatka. Deo gradiva položen tokom semestra važi samo u prvom ispitnom roku.