Naučiti osnovne principe i metode mehanike kao nauke o silama, kretanju i deformacijama tela pod dejstvom sila; razumeti osnovne pojmove, definicije i upotrebu mehanike u kontekstu učenja da se problem postavi i problem reši; razviti sposobnosti i veštine aktivne primene savremenog matematičkog aparata i informacionih tehniologija u oblasti prepoznavanja, identifikacije, formulacije i mogućeg rešavanja problema mehanike; upoznati osnovne principe inženjerskog rasudjivanja i donošenja odluka.

Sposobnost povezivanja principa i metoda mehanike sa inženjerskim kursevima koji slede; prepoznavanje korektnih modela za različita kretanja realnih sistema i efekata različitih dejstava (sila, spregova sila, trenja); razumevanje jezika jednačina i upotreba tog jezika u analizi kretanja i bilansa energije konkretnih mehaničkih sistema; mogućnost da samostalno vežba, marljivo radi, kreativno razmišlja, komunicira sa drugim inženjerima u timu, demonstrira razumevanje i veštinu te da naučeno upotrebi za dizajn novih rešenja inženjerskih problema.

Objekti proučavanja i njihova osnovna pomeranja u 3D. Sistemi sila i spregova sila. Osnovni atributi kretanja tačke. Globalna i lokalna svojstva kretanja krutog tela. Matrični način zadavanja kretanja. Teorema Ojlera. Složeno kretanje tačke. Teorema Koriolisa. Aksiome dinamike. Količina kretanja, moment količine kretanja za izabranu tačku, kinetička energija materijalne tačke i teoreme o njihovim promenama. Osnovne teoreme dinamike sistema. Njutn-Ojlerove jednačine. Keningova teorema. Opšti slučaj kretanja krutog tela u prostoru. Ekvivalentni sistemi sila. Poasonova teorema. Uslovi ravnoteže za jedno i više tela. Pored primera za akademsko vežbanje ilustracije upotrebe teorije sadrže i konkretne inženjerske primere mehaničkih sistema: kolenasto vratilo motora; kuglični ležaj; Kardanov zglob; slobodne, prinudne i prigušene oscilacije sa jednim i dva stepena slobode; dinamički amortizer; dinamičko uravnoteženje rotora; zone kontrolisane deformacije u slučaju seizmičkog opterećenja; opterećenje linijskih nosača. Stabilnost stanja relativne ravnoteže.

Na predavanjima se koristi deduktivni metod. Selektuju se pojmovi i metode koji se mogu primeniti na rešavanje velikog broja zadataka. Retko se jedan isti zadatak rešava sa više različitih metoda. Preporučeno je aktivno učešće studenata tako da se svaka od lekcija savlada već na času. Na predavanjima se uradi jedan deo primera, preostali se rade na vežbama ali i samostalno kod kuće kroz domaće zadatke. Studenti koji urade domaće zadatke iz svake grupe primera stiču pravo da pređeni deo gradiva polažu tokom semestra i tako polože ceo ili deo praktičnog dela ispita - zadatke, odmah pošto je gradivo iz oblasti pređeno. Pored redovnih, održavaju se i predispitne konsultacije i to sa neposrednom pripremom za proveru razumevanja pređenog dela gradiva, kompjuterskim animacijama, i internet vodičem. Praktični deo - zadaci položeni tokom semestra važe samo u prvom narednom ispitnom roku. Na usmeni deo pozivaju se samo studenti koji su položili praktični deo.