Др Далибор Секулић, рођен 29. јуна 1981. године у Сенти, завршио је Гимназију у Бечеју као ђак генерације и уписао Факултет техничких наука на Универзитету у Новом Саду. Дипломске академске студије завршио је 2006. године на одсеку Енергетика, електроника и телекомуникације, смер Микрорачунарска електроника, са просечном оценом 9.65 на тему ''Оптичке и фотоелектричне појаве у полупро-водницима''. На истом факултету одбранио је и докторску дисертацију под насловом ''Електрична проводност протеинских структура и њихово моделовање као нанобиоелектонских трансмисионих линија'' 2013. године. Одбрањена докторска дисертација припада изузетно актуелној области биомолекуларне електронике и први је докторат из ове области на просторима Републике Србије. Током докторских студија био је стипендиста Министарства за науку и технолошки развој, од фебруара 2008. године до децембра 2010. године. Од јануара 2011. године запослен је на Катедри за електронику Факултета техничких наука, првобитно као истраживач приправник, а потом фебруара 2012. године изабран је у звање истраживач сарадник. Маја 2014. године изабран је у звање научног сарадника за ужу научну област електроника на истој катедри Од марта 2017. године запослен је као доцент на Катедри за електронику, Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду, где учествује у извођењу наставе на следећим предметима: РФ и микроталасна техника, РФ и микроталасна електроника, Моделовање и симулација РФ и микроталасних кола, Примена радио и микроталаса у медицини, Моделовање и симулација биофизичких процеса, Примена ласера у медицини и Основи електронике.
У свом досадашњем научном раду публиковао је 36 радова у престижним међународним часописима са импакт фактором, од чега 9 у врхунским часописима категорије М21. Поред тога, објавио је 2 рада категорије М14, одржао 3 предавања по позиву на конференцијама међународног значаја и саопштио преко 40 радова на међународним и домаћим конференцијама. Добитник је награде за најбољи рад младог истраживача у оквиру секције за микроелектронику и оптоелектронику на конференцији ЕТРАН 2011 године. Године 2015. и 2016. добио је годишње награде Департмана за енергетику, електронику и телекомуникације за постигнуте резултате у научно–истраживачком раду, а 2017. године награду Катедре за електронику за истраживачки рад и увођење нових области у наставни процес. Области његовог интересовања су изразито мултидисциплинарне, пре свега, нелинеарне трансмисионе линије у опсег високих фреквенција (>1ГХз), фероелектричне карактеристике биолошких макромолекула и њихова примена у хибридним наноелектронским уређајима, као и функционални нано-материјали за електронске апликације (мемристори, сензори, РРАМ меморије, микроталасни резонатори...). О утицајности његовог научног рада говори и број цитата. Према Сцопус бази тренутно је цитиран 514 пута (х–индекс 11) од чега су 436 хетероцитати. Његов индекс компетенције је око 300. Редовни је рецензент пројеката ческе националне фондације за науку (ГАЦР), као и угледних међународних часописа са СЦИ листе (Сциентифиц Репортс, Пхyсицал Ревиеw Е, БиоСyстемс, Цомпутерс ин Биологy анд Медицине, Апплиед Матхематицс анд Цомпутатион, Апплиед Пхyсицс А, Јоурнал оф Материалс Сциенце: Материалс ин Елецтроницс, Материалс Ресеарцх Буллетин…). Био је члан организационог одбора међународне конференције ИЦППП18 2015. године. Током истраживачке каријере био је ангажован на више домаћих и међународних пројеката, а у оквиру пројекта ИИИ45003 „Оптоелектронски нанодимензионални системи – пут ка примени“ руководио је потпројектом “Испитивање електричних карактеристика нових материјала и пројектовање сензора са оптичким влакнима”. Члан је Института инжењера електротехнике и електронике (ИЕЕЕ). Матерњи језик му је српски, говори енглески и немачки.