Циљ предмета је да студенти овладају основним знањем о различитим производним стратегијама које омогућавају стицање компетенција потребних за препознавање, формулисање и примену различитих производних стратегија како у производном тако и у социјалном контексту и примену основних принципа, метода, алата и техника одабраних стратегија.

По завршавању курса, студенти ће стеченим компетенцијама бити оспособљени да: разумеју различите концепте и значај различитих производних стратегија за конкурентност производног система; идентификују, формулишу и примене различите стратегије и тиме допринесу подизању конкурентности предузећа; примене различите принципе, методе и технике у инжењерској анализи и процени могућности за повећање конкурентности производног система на локалном, регионалном и у глобалном контектсту.

Уводна разматрања. Основни прилази у развоју производних система - CIM, Lean и Ефективни системи. Тенденције у развоју производних система. Тенденције промена у околини предузећа. Просторне структуре. Флексибилност система. Погодност управљања. Ефективност система. Ефективни производни системи. Општи модел токова материјала. Прилази у обликовању просторних структура система (процесни и предметни). Lean. JIT. MRP. Hoshin kanri- стратешки приступ континуалним унапређењима. Toyota kata.Прилази у обликовању производних система (појединачни и групни). Групна технологија. Ћелијска производња и групне технологије. ИИС прилаз у развоју ефективних производних система. Метода класификације. Методе анализе токова у систему. Производити за складиште. Монтажа према поруџбини. Произвести према поруџбини. Развити и произвести производ према поруџбини. Mass customisation. Индустрија 4.0. Индустрија 5.0. Паметна производња. Одржива производња.

Да би се постигли постављени циљеви исхода образовања у наставном процесу се користи комбинација предавања, вежби и студије случаја за савладавање различитих поглавља у наставном предмету. Поред наведеног редовно се одржавају и консултације. Један део материјала садржи основна теоријска знања која се односи на различите производне стратегије. Други део материјала проширује материју која се односе на различите производне стратегије, чиме се студентима преноси довољно знања да могу самостално инжењерски анализирати конкретне проблеме, који се односе на производне системе и производњу уопште и потом доносити одговарајуће закључке. Студије случаја се користе да интегришу ове теме и показују студентима како су различите технике међусобно повезане и примењене у стварним животним ситуацијама.